Bolesti srca i krvnih sudova bez obzira na socioekonomske uslove i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti ljudi u svetu. Svetski dan srca, 29. septembar, ustanovljen je da nas još jednom podseti koje su to bolesti i kako ih možemo sprečiti ili umanjiti njihove tegobe.

Najčešća oboljenja srca i krvnih sudova, drugim rečima kardiovaskularna oboljenja su:

  • Arterijska hipertenzija- stanje povećanih vrednosti krvnog pritiska iznad 140 / 90 mmHg (milimetara živinog stuba), koje dugoročno nelečeno dovodi do oštećenja srca i krvnih sudova.
  • Aneurizma- proširenje krvnog suda, koje uzrokuje njegovo pucanje i krvarenje.
  • Tromboza- stvaranje krvog ugruška i začepljenje krvnog suda.
  • Ateroskleroza- zadebljanje unutrašnjeg zida, sužavanje i začepljenje krvnog suda.
  • Aterotromboza- stvaranje tromba u krvnim sudovima suženim usled ateroskleroze.
  • Pulmonarna tromboembolija- blokiranje protoka krvi kroz deo pluća, a time blokiranje njegove ishrane i funkcije, trombom koji se otkačio i do pluća dospeo cirkulaciom.
  • Moždani udar- oštećenje dela mozga i gubitak njegove funkcije kao posledica prekida dotoka krvi, često usled tromboze ili krvarenja.
  • Koronarna  bolest-  oštećenje  krvnih  sudova  koji  ishranjuju  srce,  najčešće  usled ateroskleroze; dovodi do smanjenih snabdevanja srca krvlju i funkcije srca.
  • Angina pektoris- karakterističan bol u grudima; posledica koronarne bolesti.
  • Srčani udar, odnosno infarkt miokarda- oštećenje dela srca i gubitak njegove funkcije usled potpunog začepljenja krvnih sudova; manifestuje se anginoznim bolom koji ne prolazi nakon primene lekova.
  • Aritmija- poremećaj učestalosti i redosleda srčanih otkucaja, usled poremećaja nervnih impulsa koji kontrolišu rad srca ili oštećenja srčanog mišića.
  • Srčana insuficijencija- slabost i nemogućnost srca da dostavi dovoljnu količinu krvi do svih delova tela; najčešće posledica hipertenzije, koronarne bolesti i aritmije.

Kako su bolesti srca i krvnih sudova međusobno povezane, isti činioci povećavaju mogućnost njihovog nastanka i napredovanja, tj. imaju iste faktore rizika, a na njih se može uticati pridržavanjem sledećih higijensko-dijetetskih mera:

Pravilna ishrana

Ishrana za zdravo srce podrazumeva ograničen unos soli, prerađenih masti i šećera. Preporučen unos soli je do 5 g dnevno, a za osobe kod kojih je rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja povećan 1,5 do 2,5 g dnevno. Pre upotrebe kalijumove ili himalajske soli treba se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Benefiti tih soli zavise od vrste srčanog oboljenja i lekova koji se upotrebljavaju.

Prerađene, odnosno rafinisane masti treba izbegavati. One se mogu naći u margarinu, pekarskim proizvodima, slatkišima, grickalicama, rafinisanom ulju i prženoj hrani.

Za poboljšanje zdravlja srca preporučuje se unos zelenog lisnatog povrća, bobičastog voća, integralnih žitarica, semenki i orašastih plodova, ribe i ribljeg ulja, maslinovog ulja, belog luka i po malo crne čokolade i zelenog čaja.

Smanjenje prekomerne telesne težine

Pravilna ishrana i manji unos kalorija u odnosu na njihovu potrošnju dovešće i do gubitka telesne težine.

Fizička aktivnost

Redovna umerena fizička aktivnost takođe umanjuje rizik od nastanka oboljenja srca i krvnih sudova. Za starije osobe ona podrazumeva minumum 30 minuta šetnje dnevno. Za mlađe osobe umerena fizička aktivnost pored redovne šetnje podrazumeva i trening tri do četiri puta nedeljno, 30- 60 minuta, sa razmakom od 24 časa između treninga. Kod osoba sa povećanim kardiovaskularnim rizikom i za zdravo srce broj otkucaja srca u toku treninga ne treba preći 80% maksimalnog broja otkucaja. Maksimalni broj otkucaja se najčašće računa kao 220 umanjeno za broj godina. Prekomerna fizička aktivnost i nedovoljno vreme oporavka mogu predstavljati dodatno opterećenje za srce i stres za organizam.

Smanjenje nivoa stresa

Produženi ili nagomilani stres može dovesti do poremećaja rada srca i krvnih sudova. U stresnim situacijama pomažu vežbe disanja, razgovor sa osobom od poveranja, promena perspektive, fizička aktivnost i zdrav san.

Pravilan san

Šest do osam sati sna u kontinuitetu, naročito u periodu između 23 i 03 časa je jedan od preduslova za pravilno funkcionisanje ljudskog uma i tela. Odsustvo svetlosti i zvuka pomaže lučenje melatonina i olakšava uspavljivanje. Uspavljivanju mogu pomoći i čajevi, ekstrakti i preparati koji sadrže matičnjak, kamilicu, magnoliju, hmelj, lavandu, pasifloru i valerijanu. Pre uzimanja preparata koji sadrže valerijanu treba konsultovati farmaceuta.

Prestanak unosa duvana

Prestanak i ne započinjanje pušenja duvana smanjuju smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja. Benefiti prestanka pušenja cigareta su veći u koliko se ranije prestane sa pušenjem, a faktori rizika se značajno povećavaju čak i usled konzumiranja jedne do pet cigareta dnevno.

Smanjenje unosa alkohola

Ljudi koji piju niske i umerene količine alkohola imaju manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih oboljenja od ljudi koji ne piju; dok su ljudi koji piju velike količine alkohola izuzetno podložni kardiovaskularnim oboljenjima, njihovoj brzoj progresiji i smrtnom ishodu. Međutim, konzumiranje čak i minimalnih količina alkohola dovodi do drugih medicinskih i psihosocijalnih oboljenja, saobraćajnih nezgoda i drugih povreda.

Dijetetski suplementi

Mogućnost nastanka i razvoja oboljenja srca i krvnih sudova najviše mogu umanjiti omega tri masne kiseline i koenzim Q deset (CoQ10). Omega tri masne kiseline smanjuju upalne procese i pospešuju čišćenje lošeg holesterola. CoQ10 usporava procese koji dovode do oštećenja istarenja srca i krvnih sudova. Na smanjenje rizika utiču još i ekstrakt belog luka i crvenog pirinča, magnezijum, vlakna i omega šest i devet masne kiseline, a tome mogu doprineti i vitamini C i E, polifenoli, drugi antioksidansi, vitamini B1, B6, B12, K2 i folna kiselina.

Biljni preparati koji mogu značajno pospešiti zdravlje srca i krvnih sudova sadrže ekstrakt gloga, srdačice, rusomače, hajdućke trave i bele imele. Njihovo uzimanje se međutim ne preporučuje bez saveta lekara i farmaceuta koji su upoznati sa postojećim stanjem i terapijom.

Treba imati na umu da biljni čajevi, ekstrakti i drugi dijetetski suplemenati nisu potpuno bezbedni za svakog pacijenta, pa pre početka primene treba konsultovati lekara ili farmaceuta. Suplementi, kao i hrana i lekovi, mogu izazvati alergijske i druge neželjene reakcije i stupiti u različite interakcije sa lekovima, pri čemu se dejstvo leka ili suplementa može pojačati, smanjiti ili dovesti do pojave neželjenih efekata. Takođe, proizvodnja dijetetskih suplemenata nije standardizovana, što znači da suplementi različitih proizvođača mogu imati različitu količinu aktivne supstance, kao i da iste količine aktivne supstance mogu imati različiti nivo aktivnosti.

Ne treba se plašiti od velikog broja bolesti srca i krvnih sudova i njihovih ishoda i ne treba biti zbunjen suplementima. Ovaj tekst je ohrabrenje da se uspostave zdrave životne navike i saradnja sa farmaceutom kao najdostupnijim zdravstvenim radnikom, kako bi se prevenirao nastanak i napredovanje bolesti srca i krvnih sudova, njihovi simptomi i ishodi postali što blaži, a život što lakši i lepši.